Većina poznavalaca kripto zajednice smatra Bitkoin i Etereum prvom i drugom generacijom blokčejna, redom. Kardano (eng. Cardano) je blokčejn platforma treće generacije. Ova razlika se pravi primarno zbog napredne tehnologije koju Kardano poseduje, a pre svega zbog drugačijeg mrežnog protokola za upravljanje blokčejnom. Kardanov protokol se zove proof-of-stake (srp. dokaz zalogom).
Bitkoin i kopanje
Bitkoin koristi „proof-of-work“ protokol (srp. dokaz radom) za održavanje svoje blokčejn mreže. U ovom protokolu, svi članovi mreže učestvuju u redovnoj ceremoniji kreiranja novih blokova, i takmiče se međusobno za privilegiju kreiranja novog bloka. Ovi uređaji koji rade posao na održavanju blokčejn mreže često se zovu „radni čvorovi“ mreže (eng. worker nodes). Generalno, čvorovi na mreži (računari) koji obavljaju najviše posla u proveri validnosti blokova imaju najveće šanse da baš oni budu odabrani da kreiraju sledeći blok u lancu. Na kraju redovnog ciklusa kreiranja bloka, pobednik (računar-radnik) dodaje blok u blokčejn, i javlja svim ostalim čvorovima da je blok dodat. Svi čvorovi prisutni u tom momentu proveravaju validnost dodate transakcije svojim instaliranim Bitkoin softverom, a novo stanje blokčejna se prihvata samo ako postoji opšta saglasnost većine na mreži, odnosno konsenzus (eng. network majority consensus). Kao nagradu za kreiranje bloka i prethodni rad, adresi novčanika pobedničkog radnog čvora Bitkoin softver dodeljuje malu sumu Bitkoin novčića. Ovaj proces se zove „kopanje“ (eng. mining).
Kao što se može videti, jako mnogo rada sa svih strana je potrebno da bi se dodao i validirao novi blok u ledžeru, pa se zato ovaj protokol i zove „proof-of-work“ (srp. dokaz radom). Iako pruža mnogo sigurnosti, proof-of-work protokol ima i nekih negativnih strana — primarno, jako mnogo računarske snage je potrebno za rad (misli se na potrošnju struje), a pritom trenutno nije više ni profitablno za prosečnog korisnika, pogotovo ako radi sam na svom kućnom računaru.
Stejking
U kontekstu kripto-valuta, slično se koriste termini „učešće novčićima“, „ulog“, „zalog“, a najčešće žargnoski „stejking“ (eng. staking). Stejking omogućava korisniku blokčejn mreže da založi, tj. čuva u mreži neke od svojih novčića na tačno određeno vreme. Glavni cilj stejkinga je ulaganje u mrežu, podržavanje rada mreže i održavanje njene tržišne vrednosti. Ako stejkujete svoje novčiće, ne gubite vlasništvo nad njima, ali najčešće ne možete da pravite nove transakcije sa njima dok ne prestanete sa njihovim zalaganjem. Povremeno kažemo i da se novčići „delegiraju“ mreži (eng. delegate) kao zalog.
Članovi mreže koji odluče da delegiraju svoje novčiće mreži se zovu „zalagači“ ili češće „stejkholderi“ (eng. steakholders). Stejkholderi imaju svoj direktan ulog u mreži, i kao takvi učestvuju u kreiranju novih blokova, validaciji starih blokova, i ceremonijama nagrađivanja. Najčešće ne postoji minimalan broj novčića koji je potreban za stejking, tako da svako može biti stejkholder sa bilo kojim ulogom. Da bi kreirao nove blokove i završavao transakcije, proof-of-stake protokol (srp. dokaz zalogom) će odabrati neke od svojih stejkholdera da rade na održavanju mreže. Ovaj izbor se pravi na osnovu mnogo faktora, ali primarni je količina stejkovanih novčića koje je svaki stejkholder uložio u mrežu. Više uloženih novčića znači više poverenja od strane mreže, više „reputacije“, u nekom smislu.
Ovakav princip rada zasnovan na poverenju/verovanju u mrežu pomaže da značajno manji broj čvorova konstantno radi, i time omogućava brže transakcije, kraće vreme validacije, i pomaže u stabilnosti mreže.
Kao nagradu za učešće tokom ceremonija kreiranja novih blokova, stejkholderi koji su bili odabrani za rad na održavanju dobijaju na svoje adrese novčanika nove novčiće, direktno od mrežnog protokola. Broj novčića koje dobiju odabrani stejkholderi proporcionalan je njihovom broju stejkovanih novčića. Jednostavno rečeno, što više novčića stejkujete u mrežu, to je veća šansa da budete odabran za rad na održavanju, i veći je broj nagradnih novčića koje možete dobiti.
U poređenju sa proof-of-work platformama (kao što je Bitkoin), jasno je da ovakav novi mehanizam zahteva mnogo manje računarske moći (tj. manje potrošene struje), i na kraju daje više šansi svakom članu mreže da bude odabran. Proof-of-stake protokol se danas koristi u mnogim blokčejn mrežama, ali mi smatramo da je Kardano protokol najbolji koji postoji.
