Da ne dođe do zabune, informacije na ovoj strani su edukativne prirode — ne zahteva se da ovo znanje držite u glavi dok koristite blokčejn. S druge strane, vrlo je korisno znati kako blokčejn radi, zašto je nemoguće prevariti ga, kao ni eventualno izvršiti krađu tuđih novčića.
Platforme na kojima se razmenjuju kripto-valute su bazirane na blokčejn tehnologiji. Blokčejn (eng. blockchain) je računarska struktura za čuvanje podataka — jedna beskonačna lista pojedinačnih razmena, zapisa, koje često nazivamo „blokovima“ (eng. block). Možemo zamisliti ovu listu blokova s podacima kao „lanac“ (eng. chain), zato što svaki blok u listi sadrži informacije o prethodnom bloku u lancu. Na neki način su ovi blokovi informacija povezani, slično lancu. Lančana veza se ostvaruje tako što se svakom bloku dodeljuje jedinstven kriptografski identifikator — nešto slično matičnom broju koji ljudi koriste za identifikaciju. Ovaj identifikator zovemo „heš“ (eng. hash). Osim svog heša, i heša prethodnog bloka u lancu, svaki blok može da nosi i dodatne informacije. Na primer, blok može da nosi sa sobom vreme kada je napravljen, koliko novca je poslato, ko je poslao novac, ko ga je primio, itd.
Ne brinite, nije tako strašno komplikovano kao što zvuči. Vidite grafik ispod za vizuelnu šemu blokčejna.
U Bitkoinovom sistemu, ti dodatni podaci transakcije su informacije o pošiljaocu, primaocu, i količini Bitkoina koji se šalju od pošiljaoca ka primaocu. Da pojednostavimo opis: sve transakcije u blokčejnu su povezane međusobno softverom, i njihov sadržaj je zaštićen snažnim kriptografskim principima.
Softver iza kripto-valuta
Već po samom dizajnu blokčejn strukture, ovakav lanac transakcija je potpuno otporan na nasilne promene podataka, tj. manipulacije finansijama, tako da je vrlo pogodan za upotrebu u sistemima kripto-valuta. Kada se koristi za beleženje transakcija kripto-valutama, najčešće se blokčejn naziva i „glavna knjiga“ ili „ledžer“ (eng. ledger).
Ledžer, odnosno glavna knjiga zapisa je potpuno razmeštena (decentralizovana), distribuirana je među učesnicima mreže, i nema jednog organa vlasti koji upravlja protokolom, transferima i organizuje kako mreža radi — kao što je to slučaj s bankama. Kada koristimo blokčejn za glavnu knjigu zapisa, njime obično upravlja cela računarska mreža svih učesnika sistema i svako ima svoju kompletnu kopiju glavne knjige zapisa. Ovakav vid direktne komunikacije bez centralne kontrolne figure zove se peer-to-peer računarska mreža (srp. direktna neposredna mreža), i u njoj svi imaju jednaka prava. Svaki član takve peer-to-peer mreže često se zove „čvor“ (eng. node), i svaki čvor povezuje se direktno sa drugim čvorovima bez ikakvog posrednika. Jednom zapisano u ledžeru, podaci u jednom bloku, ne mogu biti retroaktivno promenjeni bez menjanja svih blokova koji su došli posle njega, a i za to bi morala da se složi većina učesnika u mreži, odnosno da se postigne konsenzus (opštu saglasnost) većine mreže. Bezbedno je pretpostaviti da potencijalni maliciozni igrač u mreži nema iza sebe 51% podrške drugih čvorova mreže u momentu lažne izmene nekog bloka, pa se zato smatra da je blokčejn mreža potpuno bezbedna i decentralizovana koristeći protokol opšte saglasnosti za verifikaciju (eng. consensus verification protocol).
